January 2011
6 posts
Krojač zime
Hodamo, pevam pesmu o večnosti, ne slušaj pak previše pomno jer reči su oštrice kojima derem kožu vremena i nosim je oko vrata, pesmu o slobodi i pretnju, skraćeni dani se dime i mirišu na kafu i sneg, skrojiće makazama svest po liku devojke rumenih obraza. Sliju se sašiveni osmesi kad ih zapljusne vreme bez kože nerazumno i obešeno o svoj strah smrznuto od ljubavi i zimske beline.
La Petite Mort
Tražim, s usnama u kosi nit, da te svežem za zvezde koje gore zadihane u grudima, otopljen pogled svetli, zove zoru, sklopi oči, ne daj da saznam što mi kosmos nikad neće reći: tren kad koža postaje svila i mesec sija sunčevim sjajem, izgubili smo misli u stvarnosti ostavili granice da seku vreme poludi da bih poludeo i ja! postajemo srećni i nesrećni u tekućoj vatri u kojoj igramo ...
Juče je bilo lako; hodali smo po omiljenim lažima; bilo je tiho; reči su nam cepale grlo. Juče smo se tužni pretvarali a trezno smo bežali, sramili se početka. Zaljubljeni u budućnost slepi dočekali da nas prodrma, otvori oči i kaže ko smo. Zato tražim tebe, Tišinu u transu muzike, bljesak haosa praznina u kojima smo disali juče.
Ranojutarnja filter kafa
Plačemo svakog jutra i rađamo se sasušeni snovi mesto kapaka. Vazduh je kameleon i menja boje samo se u mraku poznajemo i kad nam tišina nagrize osmehe. Plačemo svakog jutra i smejemo se od gladi budimo se rano da bismo se mrzeli svako na svom jeziku. Bole te moje uši mrakom meseca u grlu. Razmenili smo usne, uspomene i zrna kafe.
Nespavanje
Ja: Će spavaš kad umreš!
Fule: Ću umrem od nespavanje!
1 tag
“Consciousness — that annoying time between naps.”
– Unknown