Tražim, s usnama u kosi nit,
da te svežem za zvezde koje gore
zadihane u grudima,
otopljen pogled svetli, zove zoru,
sklopi oči, ne daj da saznam
što mi kosmos nikad neće reći:
tren kad koža postaje svila
i mesec sija sunčevim sjajem,
izgubili smo misli u stvarnosti
ostavili granice da seku vreme
poludi da bih poludeo i ja!
postajemo srećni i nesrećni
u tekućoj vatri u kojoj igramo
iza zaključanih brava,
ljubavnici prokleti pesnici u noći.
